brightness_1
Sunnet je nazivanje selama
Dokazi za ovo su mnogobrojni, jedan od njih jeste hadis od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, u kojem se kaže: “Musliman je prema drugom muslimanu dužan šestero”, pa je neko upitao koje su to dužnosti, a on je odgovorio: “Kada ga susretneš, poselami ga, kada te pozove, odazovi mu se, kada od tebe zatraži savjet, posavjetuj ga, kada kihne, pa zahvali Allahu, ti mu nazdravi, kada se razboli, obiđi ga, a kada umre, isprati ga.” (Muslim, 2162)
Što se tiče odgovaranja na selam, to je obavezno, a dokaz za to jeste
ajet u kojem Uzvišeni kaže: “Kada pozdravom pozdravljeni budete, ljepšim od njega otpozdravite, ili ga uzvratite, jer će Allah za sve obračun tražiti.” (En-Nisa, 86)
Osnova u naredbi jeste obaveza, sve dok ne postoji dokaz koji ukazuje na suprotno. Prenosi se konsenzus učenjaka o ovom pitanju, kao što navode Ibn Hazm, Ibn Abdulberr, šejh Tekijuddin i drugi.Vidjeti: El-Edebuš-šer’ijja, 1/356.
Najbolje i najpotpunije riječi selama i odgovora jesu: “Neka su na vas Božiji spas, milost i blagoslov!”, što je najbolji i najpotpuniji pozdrav.
Ibn Kajim kaže: “Njegov je običaj bio da selam završi sa ‘ve berekatuhu’.” (Zadul-mead, 2/417)
Nazivanje selama predstavlja jako poželjan sunnet, koji predstavlja veliko dobro, shodno hadisu od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, u kojem se navodi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Tako mi Onoga u čijoj je ruci moja duša, nećete ući u Džennet sve dok ne budete vjerovali, a nećete vjerovati sve dok se ne budete voljeli. Hoćete li da vas uputim na nešto, ako to budete radili, zavoljet ćete se međusobno? Nazivajte selam jedni drugima!” (Muslim, 54)